Emocionalna Inteligencija: Ključ Uspeha i Ličnog Zadovoljstva

Dok je pamet do sada uglavnom značila visok koeficijent inteligencije (IQ), današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni sa pukim visokim brojem racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji (EQ).

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija obuhvata sposobnost saosećanja, procenjivanja, stvaranja dobrih odnosa, privlačnosti i drugih emocionalnih veština koje su presudne za uspešno uklapanje u društvo. Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu jer im nedostaju veštine kao što su samokontrola, istrajnost, samomotivacija i empatija.

Test emocionalne inteligencije

Da biste dobili uvid u svoju emocionalnu inteligenciju, možete odgovoriti na sledeća pitanja sa "T" (tačno) ili "N" (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju

Idealni odgovori su: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T. Najvažnije je biti iskren sa sobom i shvatiti da možemo voljno uticati na svoje emocionalne reakcije.

Neurološka osnova emocija

Za naše emocije je kriva amigdala, mala žlezda u mozgu koja je skladište svih zapamćenih emocija. Zbog nje emotivno reagujemo čak pre nego što postanemo svesni situacije. Amigdala nas upozorava na prepoznatljivo dobro, loše, strašno ili opasno, što objašnjava zašto nam se neko na prvi pogled može dopasti ili ne dopasti bez konkretnih razloga.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, uključujući neokorteks (sedešte racionalnog mišljenja) i hipokampus (sedešte narativnog sećanja). Poprište sukobljavanja emocija i razuma odvija se upravo u glavi.

Epifiza i hormoni sreće

Epifiza ili pinealna žlezda luči melatonin (hormon koji usporava starenje) i serotonin (hormon sreće). Značaj sna, naročito onog pre ponoći, je ogroman za stabilnost emotivnog sveta. Naučnici su utvrdili da noć provedena u ljubavi ima sličan pozitivan efekat kao kvalitetan san.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Vladati sobom ne znači potiskivati emocije, već postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost. Evo nekoliko saveta:

• Prepoznajte i imenujte svoja osećanja
• Izražavajte emocije na konstruktivan način
• Vežbajte samokontrolu i samosmirivanje
• Razvijte empatiju - stavite se u tuđu kožu
• Negujte pozitivnu energiju u odnosima

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Roditelji treba da:

• Podučavaju decu da prepoznaju i izražavaju osećanja
• Stvaraju sigurnu emocionalnu sredinu
• Podstiču samopouzdanje i nezavisnost
• Pružaju bezuslovnu ljubav i podršku
• Budu uzor u kontroli emocija

Deca posebno mala su poput "sundjera" koji upijaju osećanja iz izraza lica roditelja, tona glasa i načina govora. Negativna osećanja i deca nikako ne idu zajedno.

Emocionalna inteligencija u odraslom dobu

Kod odraslih, visok EQ se ogleda u sposobnosti:

• Rešavanja konflikata na konstruktivan način
• Postavljanja zdravih granica
• Održavanja kvalitetnih prijateljstava
• Prilagođavanja promenama i stresu
• Održavanja ravnoteže između posla i privatnog života

Ljudi koji žive u atmosferi odbojnosti i bez topline prijateljskih veza imaju veće šanse da se razbole. Stres je možda neminovan, ali prijateljstvo je njegov najbolji amortizer.

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključ uspeha i ličnog zadovoljstva. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati do određenih granica, EQ se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može naučiti da bolje komunicira, kontroliše emocije i razvija empatiju - ako to zaželi i posveti tome pažnju. Iako ponekad nije lako, uloženi trud se definitivno isplati.